O Staroj planini

_mg_2787_dxofp

Zdravo,

Ja sam Stara planina, za one koji me znaju samo „Stara“. Najduži sam planinski masiv u Srbiji, a pripadam Karpatsko – Balkanskim planinama i pružam se na jugoistoku Srbije. Zapravo ja sam velika planina Balkan (to je moj stari naziv) i obuhvatam opštine Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Moj najdragoceniji deo zaštićen je kao Park Prirode – Prirodno dobro od izuzetnog značaja – I (prve) kategorija sa površinom 114 332 ha. Moj najviši vrh je Midžor, 2.169 mnv. Kleka, hm, nestašna biljka, brzo se širi, stvara nevolje onima koji bi da je pregaze, ali slatka je zar ne? Mnogi je dugo pamte.

Kažu da krijem mnoge tajne, prirodna i kulturna bogatstva, a ja ih samo verno čuvam za buduće generacije. Moja priroda je divlja, nedirnuta, neotkrivena. Delić želim da podelim sa vama i verujem da ako ovo čitate, onda ste osoba koja voli i poštuje prirodu. Obećajte da ćete štititi i uvažavati moju prirodu i otkriću vam predivan svet vrhova, vodopada, kanjona i klisura, napićete se lepotom i novom planinskom izvornom energijom. Ja sam (bila) dom mnogima od vas, svedočim o epohama, o godinama, ljudima, promenama, ne zovu me bez razloga Stara planina. Ja sam Balkan, po meni je Balkansko poluostrvo dobilo naziv.

Kod mene su takođe mnogobrojni outdoor zaljubljenici našli utočište, a grupa skyrunnera je pronašla najbolje staze za trčanje i svake godine dolaze da isprobaju svoje sposobnosti, orijentraciju, izdržljivost, fizičku i psihičku spremnost. Verujem im da rade najbolje i da su moje najlepše i najviše delove prezentovali na najbolji način. O stazama i trkama, raspitajte se kod skyrunnera, koji su otvorili moje kozije stazice, vekovima zabranjene a u službi graničara. Mistični putevi, stare napuštene karaule i površinski izvori su tu, pa čak i na vrhovima preko 1.900mnv.

Čekam vas, dobrodošli ste!

Vaša Stara planina!

_mg_3194_dxofp

http://casinoguider.com/?p=buy-an-essay-online-bad Kako do Stare planine?

Stara planina se nalazi u blizini putnih pravaca Beograd-Niš (autoputa, koji leži na Koridoru X) i Niš-Sofija (putnog pravca E-75), a takođe i koridora VII , odnosno Dunavskog saobraćajnog pravca. Udaljena je 330 km od Beograda, 70 km od Niša, 100 km od Zaječara, 50 km od Knjaževca ili Pirota.

Na Staru planinu može se stići iz više pravaca.

  • Niš-Svrljig-Knjaževac-Kalna-Babin zub, put je dugačak 110 kilometara, sa dobrom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom. Ovaj pravac se redovno održava i trenutno je najbolji izbor za dolazak na Staru planinu.

  • Pirot-Kalna-Babin zub, tako što se od Niša do Pirota putuje auto-putem, do isključenja za Temsku, ali je deo puta od Temske do Kalne lošeg kvaliteta sa rupama i klizištima.

Najbliži aerodrom se nalazi u Nišu, koji je udaljen od Stare planine oko 70km. Na aerodromu “Konstantin Veliki” uspostavljeni su letovi sa velikim evropskim gradovima, kompanije „Rajaner“ za Milano, Dizeldorf, Berlin i Bratislavu, kao i letovi mađarskog „Vizera“ ka Minhenu, Dortmundu, Ajndhovenu, Bazelu i Malmeu.

Više info: http://nis-airport.com

Železnička mreža se sastoji od linije Niš-Knjaževac-Zaječar i drugog kraka, Niš-Pirot-Dimitrovgrad.

source site Korisne info:

pay for dissertation mba INTER RENT A CAR Niš

Adresa: P.C.Ambasador lok.23, Niš, Srbija

Tel.: +381 (0) 18 52 88 52 i +381 (0) 18 52 04 42

Mob.: +381 (0) 63 77 56 741 i +381 (0) 63 467 447

E-mail: info@rentacarnis.rs

Web: www.rentacarnis.rs

http://www.eqima.org/www-do-my-homework-com/ Autobuska stanica Niš:

Tel: +381 18 255 177, +381 18 255 666

E-mail: rezervacije_karata@nis-ekspres.rs

Web sajt: www.nis-ekspres.rs

http://adsolvemedia.com/?p=write-my-position-paper-for-me Autobuska stanica Knjaževac:

Tel: +381 19 733 027; +381 19 731 437

http://historia-sportu.cba.pl/?york-university-thesis-and-dissertation york university thesis and dissertation Autobuska stanica Pirot

Tel: +381 10 320 758

Važni telefoni u Knjaževcu: http://www.knjazevac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=26&Itemid=26

Važni telefoni u Pirotu: http://topirot.com/informacije

follow url Turistička organizacija opštine Knjaževac:

Adresa: Knjaza Miloša 37, Knjaževac

Tel:: +381 19 735-230

E-mail: toknjazevac@mts.rs

Web sajt: www.toknjazevac.org.rs

37

Dissertation Statistical Services Marketing O Staroj planini

Stara Planina je jedna od najlepših i najočuvanijih planina Srbije, sa raznovrsnim prirodnim dobrima, bogatom tradicijom i ruralnom kulturnom. Nalazi se u pograničnim delovima Srbije sa Bugarskom (gde se prostire većim delom) i čini deo Karpatsko-balkanskog luka. Dugogodišnja izolovanost zbog pograničnog položaja je uticala i na njeno očuvanje. Kao područje sa izuzetnim vrednostima sa stanovišta raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta i njihovih zajednica, kao i geomorfoloških, geoloških, hidroloških i hidrogeoloških osobenosti, u kojima je prisutan tradicionalni oblik života i kulturnih dobara, proglašena je za Park prirode 1997.godine. Zaljubljenici u prirodu tek počinju da je otkrivaju, dok je mnogi sagledavaju kroz turizam za koji ima potencijala, ali je nedovoljno iskorišćena.

Reljef Stare planine predstavlja prirodnu vrednost koja se sreće kod malog broja planina u Srbiji. Prostrana je planina sa vrhovima iznad 2.000 m, blagim i oštrim usponima, prostranim livadama, rečnim usecima i dolinama. Planinski masiv Stare planine sastoji se iz Zaglavka i Visoka, u kojima dominiraju reke Trgoviški Timok, Beli Timok, Visočica, Dojkinačka i Toplodolska reka.

U okviru Parka prirode „Stara planina“ nalaze se sledeći go strogi prirodni rezervati: „Draganište“ – rezervat smrčevih šuma, here „Golema reka“ – bukova prašuma, source url „Vražja glava“ – značajan lokalitet u delu šumskog kompleksa Stare planine na kojem je moguće pratiti spontani razvoj i sukcesiju biljnih vrsta koje su u njenom sastavu, a posebno planinskog javora (Acer heldreichii), source site „Tri čuke“ – najinteresantnija retka subalpska zajednica bora krivulja (Pinetum mugi) na najvišim vrhovima i predstavlja jedino nalazište bora krivulja koje je do sada sačuvano, help write research paper „Smrče“ (Arbinje) – najočuvanije i najlepše smrčeve šume na Staroj planini i u Srbiji uopšte, sa tipičnim tresavskim i sfagnumskim zajednicama i follow site „Kopren“ koji predstavlja nalazište biljaka iz porodice mesožderki (Drosera rotundifolia).

Na području Stare planine zastupljene su brojne životinjske grupe koje doprinose lepoti prirode, dokaz su nenarušenosti staništa i raznovrsnosti koju treba sačuvati. Faunu čini: 116 vrsta dnevnih leptira, 18 vrsta herpetofaune; ihtiofauna predstavljena sa 26 vrsta; 203 vrste ptica ( što je najveći diverzitet faune ptica na bilo kojoj planini u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i većem delu Balkana).

Imajući u vidu navedene karakteristike područja, delovi Parka prirode i čitave Stare planine dobile su status značajnog internacionalnog regiona i nalaze se na

  • listi važnih internacionalnih područja za ptice (IBA – Bird Life International);

  • listi važnih internacionalnih biljnih područja (IPA – PlantaEuropa);

  • listi primarnih područja za leptire u Evropi (PBA);

  • preliminaranoj listi za pogranična područja Bisofere pod zaštitom UNESCO (Man and Biosphere, UNESCO);

  • listi prioritetnih staništa za zaštitu pod Ramsarskom konvencijom (tresetišta), na Emerald listi (područje značajno za očuvanje evropske ekološke mreže);

  • listi pograničnih zaštićenih područja u okviru programa GREEN BELT (IUCN) i

  • listi „Pro geo“ geološkog blaga značajnih mesta u okviru Evropske asocijacije za konzervaciju geološkog nasleđa.

    36

Kao objekti geomorfoloških nasleđa izdvajaju se: Dolina potoka Bigar, lokalitet Babin zub gde se nalazi najveća grupa zubova i ostenjaka u krupnozrnim kvarsevitim peščarima, uklješteni meandri Temštice u klisuri dubokoj 160-260 metara sa brojnim skulpturama ostenjaka u crvenim peščarima i klisura Vladikine ploče, reke Visočice, između Rsovaca i Pakleštice, sa istoimenim pećinskim sistemom.

Na Staroj planini prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije ima više od 150 izvora (od kojih je 20-30 kaptirano i pretvoreno u česme). Najnižu temperaturu ima vrelo na Bati (4° C), pod vrhom Vražja glava i predstavlja najhladniji izvor u Srbiji. Rečne tokove Stare planine karakterišu veliki nagibi, usečena rečna korita, česta pojava brzaka i kaskadni slapoviti prelomi, kao i postojanje udubljenja, odnosno džinovskih lonaca. Visokoplaninske reke Dojkinačka, Jelovička, Crnovrška reka, Toplodolska, karakteriše izuzetan stepen ekološke čistoće, dok su rečne doline Bigar, Temštica, Rosomačka reka i Visočica sebi napravile impozantne kanjone i klisure koje vredi posetiti.

Bigar je dolina u celosti izgrađena od bigra, od koga je nastala bigrena prečaga preko koje se voda, u vidu akomulativnog vodopada visine 35 m.

Reka Temštica poznata je po uklještenim meandrima Temšice u okviru klisure duboke od 160-260 metara u crvenim peščarima.

Visočica na svom toku iznad sela Rsovci i Pakleštica probija klisuru dužine oko 2 km. U ovoj klisuri nalazi se veliki broj pećina, od kojih je napoznatija pećina Vladikine ploče. Ova pećina je suva, sa ogromnim ulazom koji je širok 12 metara, a visok 50 metara. Klisura Rosomočke reke se prostire s između sela Rosomač i Slavinja, sa serijom džinovskih lonaca na dnu.

Posebno su atraktivna vrela i pištevine, Jelovičko vrelo, Dojkinačko vrelo, Suvo vrelo, kao i delovi poniranja vodenih tokova – Ponor.

On što karakteriše i Staru planinu čini posebnom jesu mnogobrojni vodopadi, a kao najatraktivniji izdvajaju se Tupavica, Tri kladenca, Koprenski vodopad, Čungulj, Piljski vodopad, Kaluđerski skokovi….

Najintrigantniji je svakako Koprenski vodopad za koji se tvrdi da je najveći u Srbiji. Ovo je vodopad na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji (1820mnv). Vrelo Dabidžinog potoka izvire ispod samog Staroplaninskog vrha Kopren 1963mnv.. Ne samo da je rekorder po tome već je rekorder i po visini. Ovo je najveći i vodopad u Srbiji. Dužina izmerenog toka je 148 metara, dok je ukupna visina od početka do kraja merenja 103,5 metra sa prosečnim padom od 56,4 stepena.

Vodopad Tupavica, po kome je Visok poznat, nalazi se u neposrednoj blizini sela Dojkinci i visine je oko 15 metara. Najprisupačniji je od svih vodopada na Staroj planini, a od Dojkinaca je udaljen sat i po vremena lagane šetnje.

Piljski vodopad, visine 64 metara, prema podacima TO Pirota drugi je po visini vodopad u Srbiji. Nalazi se na oko 4km južno od sela Topli do. Smešten je u nepristupačnom i šumovitom predelu ispod vrha Pilj (1467mnv) na Piljskom potoku. Zbog svoje zabačenosti otkriven je tek 2002.godine. Do tada za njega su znali samo meštani sela, iskreni ljubitelji prirode i planinari. Vodopad se sastoji iz dve kaskade, ”Gornji pilj (niža) i “Donji pilj (viša). Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1450 metara. Od sela Topli do, obeležen je turističkom signalizacijom i predstavlja impozantnu turističku atrakciju.

Čunguljski skok nalazi se na Toplodolskoj reci, u blizini sela Topli do, na Staroj planini. Visok je 40 metara i nalazi se na nadmorskoj visini od 1400 metara. Ime je dobio prema planinskom vrhu “Čungulj” u čijem podnožju se nalazi vodopad. Pokriven je prelepom gustom šumom, nije lako dostupan i za njegov obilazak biće vam potreban vodič. Otkrila ga je grupa istraživača 1996.god.

Kurtulski skok (27m), na samo par stotina metara od Javorske reke, ublizini sela Topli do, nalazi se minijaturni tesnac sa kaskadnim vodopadom, a uzvodno od njega, nekoliko stotina metara dalje, još jedan manji vodopad.

Vrlo atraktivna hidrografska vrednost ove planine je Zavojsko jezero sa hidroelektranom Zavoj, površine 5,52 km2 je najveće jezero na ovom prostoru. Jezero je , po svom nastanku, veštačko i nastalo je pregrađivanjem reke Visočice. Dužina jezera iznosi 7,5 km, širina 300 m, dubina oko 70 m i nalazi se na nadmorskoj visini od 612 m. Ostala jezera na Staroj planini su: Rgotsko jezero kod Zaječara, Krupačko jezero i Sukovsko jezero u okolini Pirota, kao i Smilovksa jezera kod Dimitrovgrada.

Klimu Stare planine karakteriše prostorna varijabilnost. Na klimatsko oblikovanje prostora Stare planine najveću ulogu ima reljef. Njegov uticaj (preko promena nadmorske visine, eksponiranosti i nagnutosti terena, položaja u odnosu na vazdušne mase, itd.) se najjasnije ogleda u intenzivnim kvantitativnim promenama temperature vazduha i količine padavina. Severni delovi Stare planine, koji pripadaju opštinama Zaječar i Knjaževac, imaju umereno-kontinentalnu klimu modifikovanu jakim uticajem stepske kilime, dok klima južnih delova, koji pripadaju opštinama Pirot i Dimitrovgrad je modifikovana planinska klima.

Spomeničko nasleđe Stare planine, kao odraz duhovnosti i tragova življenja stanovništva, ogleda se u prisustvu tragova praistorijskih, antičkih i rimskih ostataka; kasnosrednjevekovnim manastirskim celinama, mnogobrojnosti pojedinačnih sakralnih objekata, mnogobrojnim etnoobjektima: kuće, plevnje, ambari i dr. sa karakterističnim arhitektonskim sklopom za ovo područje, koji datiraju s kraja XIX i početka XX veka. Kameno selo Gostuša, jedinstvena ikona “Ćelavog Isusa” u crkvi Petra i Pavla u Rsovcima, crkva u selu Donja Kamenica, Molitva pod Midžorom, Festival staroplaninske hrane, Omladinski kamp u Temskoj, tradicionalni zanati, kačkavalj, pirotsko pivo, samo su neke od zanimljivosti koje će vam sigurno zaokupiti svu pažnju.

Vlada Republike Srbije je poverila na upravljanje Park prirode „Stara planina“ JP „Srbijašume“. JP „Srbijašume“ poslove zaštite, razvoja i održivog korišćenja Parka prirode „Stara planina“ obavlja preko RJ „Park prirode Stara planina“.

Nakon 2006. godine, određena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana bila su usmerena ka stvaranju modernog zimskog turističkog centra masovnog turizma. Imajuću u vidu istoriju i tok razvoja i degradacije Kopaonika i Zlatibora, druga strana zaljubljenika u prirodu se zalaže za održi turizam i razvoj eko i ruralnog turizma, avanturizma i aktivnog odmora. Turizam u ovim krajevima treba razvijati u pravcu održivog korišćenja prirodnih i kulturnih dobara, uz unapređenje života stanovništva, očuvanja tradicije i zaštite prirode.

Smeštaj na Staroj planini:

  • Hotel “Stara planina” ****

Adresa: Jabučko ravnište bb, Kalna

Tel: +381 19 3195 135

E-mail: reservation@hotelstaraplanina.com

Sajt: www.hotelstaraplanina.com

  • Planinarski dom “Šum”

Adresa: Crni vrh bb, Kalna

Tel: +381 64 135 2255

E-mail:info@staraplaninasum.com

Web sajt: www.staraplaninasum.com

  • Planinarski dom “Babin zub”

Tel: + 381 19 730570

Facebook page: www.facebook.com/planinarskidombabinzub

  • Planinarki dom “Dojkinci” (za sada samo za grupne posete)

Adresa: selo Dojkinci, Pirot

Kontakt TO Pirot: +381 10 320 838

E-mail: top010@open.telekom.rs

Web sajt: www.topirot.com

  • Seoska domaćinstva

– u Knjaževcu i okolini: http://www.toknjazevac.org.rs/seoski-turizam-na-staroj-planini